Гутање
Прва функција дигестивног система је гутање, односно унос хране. Уста су одговорна за ову функцију, јер су отвор кроз који сва храна улази у тело. Уста и стомак су такође одговорни за складиштење хране јер чека да се свари. Овај капацитет складиштења омогућава телу да једе само неколико пута дневно и да унесе више хране него што може да преради у једном тренутку.
Секреција
У току дана, дигестивни систем лучи око 7 литара течности. Ове течности укључују пљувачку, слуз, хлороводоничну киселину, ензиме и жуч. Пљувачка влажи суву храну и садржи пљувачку амилазу, дигестивни ензим који започиње варење угљених хидрата. Слуз служи као заштитна баријера и мазиво унутар ГИ тракта. Хлороводонична киселина помаже у хемијском варењу хране и штити тело убијајући бактерије присутне у нашој храни. Ензими су попут малих биохемијских машина које растављају велике макромолекуле попут протеина, угљених хидрата и липида на њихове мање компоненте. Коначно, жуч се користи за емулговање великих маса липида у мале глобуле ради лакшег варења.
Мешање и кретање
Пробавни систем користи 3 главна процеса за кретање и мешање хране:
Гутање. Гутање је процес употребе глатких и скелетних мишића у устима, језику и ждрелу да би се храна избацила из уста, кроз ждрело и у једњак.
Перисталтика. Перисталтика је мишићни талас који путује дужином ГИ тракта, померајући делимично сварену храну на краткој удаљености низ тракт. Потребно је много таласа перисталтике да би храна путовала из једњака, кроз желудац и црева и стигла до краја ГИ тракта.
Сегментација. Сегментација се јавља само у танком цреву јер се кратки сегменти црева скупљају попут руку које стишћу тубу пасте за зубе. Сегментација помаже да се повећа апсорпција хранљивих материја мешањем хране и повећањем њеног контакта са зидовима црева.
Варење
Варење је процес претварања великих комада хране у саставне хемикалије. Механичко варење је физичко разлагање великих комада хране на мање комаде. Овај начин варења почиње жвакањем хране зубима и наставља се мишићним мешањем хране од стране желуца и црева. Жуч коју производи јетра се такође користи за механички разбијање масти у мање куглице. Док се храна механички вари, она се такође хемијски вари јер се већи и сложенији молекули разлажу на мање молекуле које је лакше апсорбовати. Хемијско варење почиње у устима са пљувачком амилазом у пљувачки која дели сложене угљене хидрате на једноставне угљене хидрате. Ензими и киселина у желуцу настављају хемијску варење, али се највећи део хемијске варења одвија у танком цреву захваљујући деловању панкреаса. Панкреас лучи невероватно јак дигестивни коктел познат као сок панкреаса, који је способан да свари липиде, угљене хидрате, протеине и нуклеинске киселине. До тренутка када храна напусти дуоденум, она је сведена на своје хемијске грађевне блокове---масне киселине, аминокиселине, моносахариде и нуклеотиде.
Апсорпција
Када се храна сведе на своје градивне блокове, она је спремна да тело апсорбује. Апсорпција почиње у желуцу тако што се једноставни молекули попут воде и алкохола апсорбују директно у крвоток. Већина апсорпције се одвија у зидовима танког црева, који су густо пресавијени како би се повећала површина у контакту са дигестираном храном. Мали крвни и лимфни судови у цревном зиду преузимају молекуле и преносе их у остатак тела. Дебело црево је такође укључено у апсорпцију воде и витамина Б и К пре него што измет напусти тело.
Излучивање
Коначна функција дигестивног система је излучивање отпада у процесу познатом као дефекација. Дефекација уклања непробављиве супстанце из тела тако да се не акумулирају унутар црева. Време дефекације контролише свесни део мозга добровољно, али се мора редовно одржавати како би се спречила резервна копија непробављивих материјала.
Jezik
